културним прегалаштвом, Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925 – Београд, 11. јануар 2001) снажно је обележио другу половину 20. века као песник, прозни писац, есејиста, стваралац за децу, антологичар, новинар, изврстан познавалац српског језика, народног живота и обичаја, културни и спортски радник.
Читавим својим делом, за које је награђен угледним признањима, сведочио је да се по инспирацију не мора ићи у свет, већ да најпре треба у очи погледати самог себе и загледати се у оно што промиче поред нас.
Пореклом из Чачка, коме се често враћао као месту надахнућа, увек је био спреман да подстакне и подупре идеје из завичаја као један од утемељивача Сабора трубача у Гучи (1961), песничке манифестације Дисово пролеће у Чачку (1964) и као иницијатор подизања споменика Владиславу Петковићу Дису у Чачку (1958). „Чега год се дотицао, опомињао нас је где смо, ако смо то, што мислимо да смо, и упућивао нас куда ћемо, ако ћемоˮ, записао је о његовом раду књижевник Милован Витезовић.
Настојећи да следи Радичевићево завештање сажето у мисао да је „завичај највиша тачка светаˮ, чачанска Библиотека је током претходних деценија организовала бројне књижевне програме посвећене стваралаштву књижевника чије име је у низ добитника Плакете са Дисовим ликом (данашње Дисове награде) уписано 1976. године. На 90-годишњицу песниковог рођења, 14. маја 2015. године, у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, организован је Научни скуп „Поезија Бранка В. Радичевићаˮ који је пратио истоимени зборник радова. Две године касније, као заједничко издање библиотекâ из Чачка и Гуче, објављена је књига изабраних Радичевићевих песама „Вечита пешадија и сродне песмеˮ, чији је приређивач др Драган Хамовић.
У циљу трајног очувања, заштите и доступности, као и даљег проучавања свестраног и обимног стваралаштва Бранка В. Радичевића, његови наследници и чачански библиотекари су заједнички настојали да се лична библиотека, предмети, рукописи и уметничка дела из песниковог породичног стана у Београду трајно преселе у новоподигнуту зграду Градске библиотеке „Владислав Петковић Дисˮ у Синђелићевој улици у Чачку. Потписивање документа на основу кога би била формирана још једна драгоцена библиотека целина у власништву чачанске Библиотеке – Легат Бранка В. Радичевића, припремљеног још почетком прошле године, одлагано је из епидемиолошких разлога.
На свечаности уприличеној 21. маја 2021. године у Соби легата која се налази на првом спрату наше установе, Уговор о поклону личне библиотеке књижевника Бранка В. Радичевића Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ у Чачку, као поклонодавци потписали су песникови синови Радомир Радичевић и Растко Радичевић и унук Бранко Тепавац, син песникове покојне кћери Косаре.
У име легатара, документ је потписао др Богдан Трифуновић, директор Библиотеке. Овим чином је започето планско и систематично формирање библиотеке целине у складу са свим правилима библиотечко-информационе делатности. Након пријема и смештања 3.000 књига, слика, рукописа, фотографија и намештаја у адекватан простор, уследиће физичка и каталошка обрада, као и заштита примљене грађе, чиме ће се стећи услови за темељно истраживање и сагледавање стваралаштва Бранка В. Радичевића у новом и свеобухватнијем светлу.
Драгоцени поклон породице Бранка В. Радичевића, завичај прима са осећањем велике одговорности, дуга и захвалности, јер се на овај начин обистињују песникове речи из интервјуа, који је за „Чачански гласˮ дао Даници Оташевић пре више од четврт века: „Не враћају се у завичај људи који нису успели, враћају се у завичај људи који су успели да му се покажу – ево, успели смо, можете се са нама поноситиˮ.
ГЗС
